Reedukacija psihomotorike polazi od činjenice da je pokret bitan za usmeravanje osećanja od kojih i zavisi mogućnost organizovanja pokreta. Razvoj osećanja i razvoj pokreta idu paralelno, uslovljavajući se uzajamno kod harmoničnog razvoja. Za uspostavljanje harmoničnog razvoja i usmeravanje osećanja služimo se prevežbavanjem iskustava koja su ranije stečena i disharmonično postavljene psihomotorne strukture.
Uvek se polazi od onog stepena u razvoju gde su nastali problemi. Ponovo se obnavljaju iskustva kroz prijatne doživljaje zbog uspešno izvedene radnje. Reedukativni postupci su podsticaji koji se upućuju u CNS posredstvom čula, kinestezije, praksije i govora, polažeći od očuvanih ili nedovoljno razvijenih struktura pa dalje ka onim oštećenim ili nedovoljno angažovanim strukturama psihomotorne spege. Time se bude i podstiču aktivnosti svesti, govora, praksije, gnozije čime se utiče na razvoj saznajnih funkcija.
U reedukaciji psihomotorike reintegriše se funkcionalna celovitost psihomotorike deteta. Kroz pokret se pobuđuju i obnavljaju, učvršćuju i dograđuju senzomotorna iskustva. Razvoj svesti i ličnosti deteta nedeljivo je vezan za razvoj doživljaja telesne celovitosti. Telesna celovitost je složen doživljaj koji se razvija tokom prvih godina života kroz interakcije neurološke osnove i socijalne sredine, ona je rezultat između jedinke i sredine. Telo je centralni događaj. Psihomotorika je način postojanja ličnosti u svojoj telesnosti u socijalnom polju.
Procenom psihomotorike, njene organizovanosti otkrivamo način na koji je telo angažovano u odnosima sa drugim, u kojoj meri zavisi od kvaliteta neurobiološke osnove a koliko od emocionalnih značenja tih odnosa za tu ličnost.
Svaki pokret tokom izvođenja vežbi reedukacije psihomotorike, kao i svaki osećaj i osećanje koje ga prati, bivaju nazvani rečju što omogućava da psihomotorna aktivnost postane deo svesti. Time se jasno diferenciraju i usmeravaju osećanja, odnosno razvoj ličnosti u celini. Reedukacija psihomotorike se svrstava u metode „razvojne terapije“. Ovo je najprikladniji metod u tretmanu dece usporenog ili disharmoničnog razvoja, dece sa nerazvijenim govorom, intelektualne ometenosti, kod dece koja ispoljavaju emocionalne smetnje ili kod poremećaja ponašanja.