Disleksija

Disleksija je otežano učenje čitanja i nedograđenost sposobnosti čitanja u vreme kada su deca istog uzrasta, istog nivoa inteligencije i istog načina obuke već ovladala sposobnošću čitanja. Teškoće traju od samog početka obuke čitanja. Disleksija spada u poremećaj razvoja gnostičkih sposobnosti.
Disleksija je sindrom, skup različitih teškoća koje se mogu javiti u mnogim oblicima i stepenima težine.
Teškoće koje se javljaju kod dece sa disleksijom mogu biti opšte, one koje su prisutne kod većine dece sa disleksijom, i specifične koje se javljaju individualno i karakteristika su određenog deteta.
Najčešći poremećaji koji se javlja su:
* nepoznavanje slova (malih, velikih, pisanih, štampanih, ćirilicom, latinicom),
* teškoće povezivanja grafema s fonemom,
* teškoće povezivanja slova ( teškoće prelaska s konsonanata na vokal i obratno ),
* odvojeno čitanje slovo po slovo,
* teškoće u povezivanju glasova i slogova u reči,
* preskakanje slova u rečima,( konsonantskih grupa, malih-funkcionalnih reči),
* strukturalne pogreške ( premeštanje ili umetanje fonema),
* ponavljanje početnih slova ili slogova, ponavljanje već pročitanog dela reči, ili celih reči, dok se ne pređe na naredno slovo ili reč,
* prekidi usred reči,
* slogovno čitanje,
* zaustavljanje usred sintagme,
* nelogično odvajanje reči, čitanje reč po reč,
* zamena (supstitucija) konsonanata po obliku, po zvučnosti,
* zamena vokala vokalima,
* zamene slogova (do-od. on-no),
* izostavljanje slova i slogova / maleni – mali /
*orijentacija u prostoru; inverzija slova ili slogova, reči, brojeva (metateza 56 se čita kao 65),
* tempo (brzina) su neodgovarajući uzrastu,
* zamene reči – pogađanje ( krava – varka, vatra – vrata i sl),
* ponavljanje delova reči na inicijalnom ili finalnom delu,
* teškoće čitanja višeslovnih reči,
* poremećaj praćenja reda pri čitanju – teškoće prelaska iz reda u red,
* izostavljanje reči i celih redova,
* poremećaj logičkog čitanja ( intonacija i akcentuacija),
* nedostatak osmišljavanja teksta – potpuno ili delimično ne razumevanje sadržaja,
* neekonomisanje vazdušnom strujom prilikom čitanja dužih tekstova,
* nepoštovanje ortografskih pravila i interpunkcijskih znakova

Deca koja imaju teškoće u čitanju, svakako da imaju i teškoće u savladavanju školskog gradiva kao što su:
* spori i nesigurni u čitanju, posebno naglas,
* teškoće u razumevanju pročitanog što dovodi do netačnih zaključaka o pročitanom,
* problem u dekodiranju novih reči i činjenica,
* vrlo brzo zaborave naučeno,
* teže se snalaze u svojim radnim sveskama,
* vrlo mali fond reči – oskudan rečnik,
* teškoće u brzom pisanju – ne mogu slušati i pisati u isto vreme,
* nečitak rukopis – teškoće da pročitaju šta su napisali,
* teškoće u samostalnom pismenom izražavanju,
* teškoće u organizovanju učenja,
* pojava inverzije brojeva na digitronu,
* lako odvlačenje pažnje sa onog šta čitaju,
* vrlo brzo zaboravljanje novih informacija, obaveza,
* nemogućnost planiranja vremena za učenje,
* teškoće u savladavanju stranog jezika,
* teškoće u savladavanju tekstualnih zadataka iz matematike,.
* nemogućnost pravljenja koncepta kod učenja i odgovaranja,
* poteškoće kod učenja pojava iz poznavanja prirode napamet, a ne sa razumevanjem i mogućnost prepričavanja,
* nemogučnost uključivanja u sekcijske radove
* pojava psiholoških problema kod deteta u vidu povlačenja, slabijeg komuniciranja, ostvarivanja kontakta ili prisustvo agresije, impulsivnosti koje utiču na sposobnost učenja i gubljenja motivacija za prevazilaženje prisutnog problema.

Leave a Reply

Your email address will not be published.